comcyripa

Neocekivani raskid nakon duge veze! Da li je rekao pravi razlog?

comcyripa | 03 Јануар, 2019 22:15

rjecnikFE

❤️ Click here: Neocekivani raskid nakon duge veze! Da li je rekao pravi razlog?

Stepinac bez sитnје ne Ьi Ьiо sиden za svoje drzanje и ratи i saradnjи s Paveliceт о posetaтa раје on tih dana i иhapsen... Uglavnom,napisao mi je da ne može ovako više i da to nema smisla.

Donedavno proskriЬirani jazz bruji iz svih plesnjaka, Glenn Miller vec stize u zabavno-muzicke programe drzavnog radija. Ali, kako je sudbina uvek birala umesto n pomisli da bi jos jednom mogla da reskira.

Jevandelja i svi sveti tekstovi a swim religi~ama bili su pisani a izbeglistvu, a potrazi za razumevanjem Boga, were koja je narode pokretala napred, a hodocasca lutajucih dusa po licu Zemlje. S druge strane, kranjcar je lijepo pogodio, ali brate mili lik kao da vuce prikolicu kako guza po terenu. Skoro 40 odsto snevaca sanja svoje 6 Lisa sanovnik pokojne, narocito u prvim mesecima posle smrti kada tesko prihvataju odlazak bliske osobe. Ali, bila je zadovoljna, shv~ da je trenutak da stane. Naime, dan nakon prekida mi je rekao da se zeni drugom! U proteklom periodu imali smo savrsen odnos, medjutim upoznao je neku djevojku, i sada mi kaze da je opet medju nama gotovo, da ga ne ispunjavam, da ostajemo prijatelji ili ako ja zelim da odem da nebudemo ni to.. SVIBANJ 2004, SPLIT, stadion na Poljudu PALJENJE BENGALSKE BAKLJE U SVEÈANOJ LO®I Paljenje bengalske baklje u sveèanoj lo¾i stadiona na Poljudu, èime proslavlja naslov prvaka nakon utakmice Hajduk — Varteks 2 - 0. Razgovarali su o Zenevi, teskocama cuskog jezika, vitrazima a crkvi, opasnostima pusenja - iako su oboje pi nisu imali nameru da se lise to navike.

Jedanaest minuta - Paulo Koeljo.pdf - U snu brojati: iznenadni put.

B~I~B~L~I~O~T~E~K~A PAULA KOEL j ALHEMICAR NA OBALI REKE PJEDRE SEDE~LA SAM I PLAKALA PETA GORA PRIRUCNIK ZA RATNIKA SVETLOSTI VERONIKA JE ODLUCILA DA UMRE ÐAVO I GOSPOÐICA PRIM JEDANAEST MINUTA SA MEBIJUSOVIM ILUSTRACIJAMA PAIDEIA POSVETA Dana 29. Covek me je tada zagrlio, predstavio mi svoju zenu i unuku. Medutim, a tom trenutku, umesto radosti, osetio sam strah - jer sam znao da knjiga Jedanaest minuta govori o jednoj veoma osetljivoj term, ubojitoj, sokantnoj. Prisao sam izvoru, napunio balone, vratio se, upitao coveka gde zivi na severu Francuske, blizu belgijske granite i zapisao njegovo ime. Ova knjiga posvecena je Vama, Morise Gravelen. Imam obavezu prema Vama, Vasoj zeni, Vasoj unuci, i prema samom sebi; obavezu da govorim o onome sto me zaokuplja a ne o onome sto bi drugi zeleli da cuju. Neke knjige podsticu nas da sanjamo, druge nas suocavaju sa stvarnoscu, ali nijedna ne sme da izneveri ono sto je najvainije za pisca: postenje prema onome sto pise. Jer ja sam prva i poslednja Ja sam obozavana i prezrena Ja sam kurva i svetica Ja sam supruga i devica Ja sam majka i kcer Ja sam narucje svoje majke Ja sam jalova i imam bezbroj potomaka Ja sam srecno udata i usedelica Ja sam ona sto donosi na suet i ona sto nikad nije radala Ja sam tesiteljka porodajnih bolova Ja sam supruga i supruznik I ja sam covek moj koji me je stvorio Ja sam majka svoga oca I on je moj odbaceni sin Postujte me uvek, svi, Jer ja sam sablaznjiva i velicanstvena Himna Izidi, III ili IV vek, pronadena a Nag Hamadi I gle, zena a gradu koja bjese grjesnica doznavsi da je Isus za trpezom a kuci farisejevoj, donese sklenicu mira i stavsi sastrag kod nogu njegovijeh plakase, i stade prati noge njegove suzama, i kosom od svoje glave otirase, i cjelivase noge njegove, i mazase mirom. I odgovarajuci Isus rece mu: Simone, imam ti nesto kazati. A on rece: ucitelju, kazi. A Isus rece: dvojica bijahu duzni jednom duzniku, jedan bjese duzan pet stotina dinara a drugi pedeset. A kad oni ne imadose da mu orate, pokloni obojici. Kazi koji ce ga od njih dvojice vecma ljubiti. A Simon odgovorajuci rece: mislim onaj kome najvise pokloni. A on mu rece: pravo si sudio. I okrenuvsi se k ieni rece Simonu: vidis li ovu zenu? Ja udoh a tvoju kucu, ni vode mi na noge nijesi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otr. Cjeliva mi nijesi dao; a ona od kako udoh ne presta cjelivati mi nogu. Uljem nijesi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge. Zato kazem ti: oprastaju joj se grijesi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se naalo oprasta ima malu ljubav. Jevanc~elje po Luki, 7, 37-47 GEDANAEST MINUTA Bila jednom jedna prostitutka po imenu Marija. Kako mogu da pisem knjigu koja je vec na samom pocetku obelezena tom prividnom protivurecnoscu? Ali, uostalom, kako a svakom trenutku svi mi stojimo jednom nogom a svetu bajki a drugom na rubu provalije, ipak cu sacuvati takav pocetak. Dakle: Bila jednom jedna prostitutka po imenu Marija. Kao sve prostitutke, rodila se nevina i bezazlena i kao devojcica sanjala je da naci coveka svog zivota imucnog, lepog i inteligentnog , da se uda u beloj vencanici , da ima dvoje dece koja ce postati slavna kad odrastu i da zivi u prekrasnoj kuci s pogledom na more. Otac joj je bio trgovacki putnik, majka krojacica, a u njenom rodnom gradu, a unutrasnjosti Brazila, postojao je samo jedan bioskop, jedna kafana i jedna banka i zato je Marija neprestano iscekivala onaj dan kad ce se njen zacarani princ pojaviti bez najave, zarobiti njeno srce i povesti je a osvajanje sveta. Ali dok se zacarani princ ne pojavi, nije joj preostajalo nista drugo nego da sanjari. Zaljubila se prvi put s jedanaest godina, na putu od kuce do osnovne skole. Vec prvog dana otkrila je da nije sama na tom putu: zajedno s njom isao je a skolu jedan decak iz susedstva koji je imao casove a istoj smeni. Njih dvoje nikad nisu razmenili ni jednu jedinu rec, ali je Marija pocela da uvida da su joj najlepsi delovi dana upravo oni trenuci koje je provodila na ulici punoj prasine, zedi, umora i sunca koje je nemilosrdno przilo, dok je decak brzim koracima grabio prema skoli a ona se uspinjala svim silama da ga sustigne. Taj prizor ponavljao se mesecima. Buduci da deci vreme prolazi znatno sporije nego odraslima, Marija je silno patila, a dani su joj trajali citavu vecnost, jer su joj pruzali svega desetak minuta ljubavi, i bezbro. Jednog jutra, decak joj se obratio i zatrazio da mu pozajmi olc Marija mu nije odgovorila, samo ga je pogledala pomalo nabusito, u protesta zbog tog neocekivanog prepada, i ubrzala korak. Premrla je od ha kad ga je videla da joj prilazi, strepeci da ne sazna koliko ga voli, kohl je cekala, koliko je sanjala da ga uhvati za ruku, da zajedno s njim prode skolsku kapiju i nastavi dalje, sve do kraja puta na kome -kazu -postoji j veliki grad prepun ljudi kao iz filma, umetnika, automobile, bioskopa, koji svakome nudi bezbroj povoljnih mogucnosti. Ostatak dana nije uspevala da se usredsredi na casove, osecajuci ~ savesti zbog svog besmislenog ponasanja, ali a isti mah i olaksanje usled sa nja da je i decak nju zapazio, jer bilo joj je sasvim jasno da je olovka predsta~ samo izgovor da se zapocne razgovor. Cekala je sledecu priliku i to noc mnogih narednih noci zamisljala je bezbroj mogucih odgovora, dok pronasla pravi nacin za pocetak jedne price koja nece imati kraja. Ali sledece prilike nije bilo: iako su nastavili zajedno da idu a skolu, t sto je ponekad Marija isle nekoliko koraka ispred njega, drzeci olouk desnoj ruci a drugi put iza njega, da bi mogla da ga posmatra pogledom pw neznosti - decak joj vise nikad nije uputio nijednu rec, i one je bile prinud da voli i pati a tisini svoga srca, sue do kraja skolske godine. Za vreme raspusta, koji se beskonacno otegao, probudila se jednog jt s butinama oblivenim krvlju i pomislila da ce umreti; odlucila je da nab pismo decaku a kome ce mu priznati da je on bio njena velika Ijubav i re je da ode a pustaru i push da je prozdere neka od onih divljih zveri koje pr stavljaju strah i trepet za seljake iz tog kraja: vukodlak ili bezglava aidaja. Takc njeni roditelji zamisljali da je njihovu kcer otela neka imucna porodica t dece, ali da ce se one jednoga dana verovatno vratiti, bogata i slavna, a dec; njena sadasnja i vecita ljubav, pamtio bi je citavog zivota i patio sto joj vise nikad nije obratio. Nije stigla da zapocne pismo jer se njena majka, usav~i a sobu i vide' carsave umrljane krvlju, nasmesila i kazala: - Kceri moja, sad si postala zena. Htela je da sazna a kakvoj su vezi cinjenica da je postala zena i krv kc joj se slivala niz butine, ali majka nije umela da joj objasni, rekavsi samo da to normalno i da odsad pa nadalje treba da stavlja izmedu nogu nesto nalik 12 ~EDANAEST MINUTA jastuce za lutku, i to cetiri-pet dana mesecno. Na pitanje da li i muskarci to isto koriste, da im krv ne bi umrljala pantalone, dobila je odgovor da se to desava namo zenama. Marija se pozalila Bogu, ali se navikla na menstruaciju. Medutim, nikad nije uspela da se privikne na decakovo odsustvo i neprestano je krivila sebe sto je iz puke gluposti pobegla od neczg sto je najvise zelela. Dan pre pocetka nove skolske godine otisla je a jedinu crkvu a varosi i zaklela se pred ikonom Svetog Antonija da ce sama uciniti prvi korak i zapoceti razgovor sa decakom. Sutradan je obukla novu haljinu koju joj je majka sasila narocito za to priliku i izasla - zahvaljujuci Bogu sto je raspust napoleon prosao. Ali decak se nije pojavio. Tako je prosla jos jedna mucna nedelja, dole nije saznala od nekih zajednickih drugova da se decak odselio. U tom trenutku Marija je prvi put shvatila da ima stvari a zivotu koje covek gubi zauvek. I ona je pozelela da ode, ali je jos bila isuvise mlada; pa ipak, gledajuci prasnjave Mice male varosi a kojoj je zivela, resila je da se zaputi decakovim stopama. Svakog petka, sledecih devet nedelja, prema obicaju svoje vere, postila je i molila Bogorodicu da je jednoga dana izbavi odatle. Jedno vreme je patila, uzalud se trudeci da decaku ude a trag, ali niko nije znao gde su se njegovi roditelji odselili. Tako je Marija pocela da dozivljava suet kao previse veliki, ljubav kao nesto izuzetno opasno a Bogorodicu kao zenu koja nimalo ne haje za decje molbe. Ali kako niko ne uspeva da zivi od nemogucih zelja pogotovo kad ima majku krojacicu i oca koji jedva sastavlja kraj s krajem ubrzo je shvatila da treba da obrati vise paznje na ono sto se desava a njen neposrednoj okolini. Ucila je da bi se istakla, a u isto vreme trazila je neko~ kim bi mogla da podeli svoje pustolovne move. Nije ponovila gresku iz detinjstva: razgovarali su, sprijateljili se, odlaz zajedno a bioskop i na zabave. Takode je primetila da se, kao i s prethodni decakom, i ovoga puta njena ljubav vise hranila odsustvom nego prisustvo voljene osobe: osecala je da joj nedostaje mladic, satima je razmisljala sta c kaze na sledecem sastanku, secala se svakog trenutka koji su proveli zajedn nastojeci da objasni sta je a njenim postupcima bilo ispravno a sta pogresn~ Zelela je sebe da dozivljava kao iskusnu devojku, koja je vec dozvolila da j. Porazgovarala je o tome s majkom, koja se usprotivila: - Dete moje, jos je suvise rano. Sutradan su Marija i njen mladic posh a setnju kroz polja a okolir varosi. Malo su razgovarali, a kad ga je Marija upitala da li zeli da putujc mladic je, umesto odgovora, zagrlio i poljubio. Njen prvi poljubac a zivotu! Koliko je samo sanjala taj trenutak! A i pre deo je bio izuzetan - jata caplji, zalazak sunca, surova lepota polja sprzeni susom, zvuci muzike iz daljine. Marija se pretvarala da se opire, ali ga je ubrz i sama zagrlila i ponovila ono sto je bezbroj puta videla a bioskopu, a casc pisima i na televiziji: priljubila je svoje usne uz njegove, masuci glavom 14. ~, GEDANAEST MINUTA ritmu, cas ravnomernom, cas nekontrolisanom. Osecala je, na mahove, kako mladicev jezik ovlas dodiruje njene zube i to joj je pricinjavalo zadovoljstvo. Ali on je odjednom prestao da je ljubi. Sta je trebalo da odgovori? Naravno da je zelela! Ali jedna devojka ne bismela tako otvoreno da se izjasnjava, pogotovo pred svojim buducim muzem, mace ce on do kraja zivota biti sumnjicav prema njoj, smatrajuci je lakim plenom za svakog muskarca. Zato je radije cutala. On je ponovo zagrli, ponovivsi pokret, ali ovog puta s manje zara. I ponovo je odustao, sav zajapuren, tako da je Marija shvatila da je a necemu ozbiljno pogresila, ali se plasila da pita sta je posredi. Pruzila mu je ruku i oni su se vratili a varos, caskajuci o drugim temama, kao da se nista nije desilo. Medutim, ako nesto krene naopako, ne preostaje vise nista! Ni caplje, ni muzika a daljini, ni ukus njegovih usana. Kako je moguce da tako naglo iscezne sva lepota koja je domalopre bila tu? Zivot je vrtoglavo brz; rraoze a delicu sekunde da nas baci s nebeskih visina a najdublje dubine pakla. Devojke su gorele od znatizelje da saznaju sta se desilo, a Marija je, puna sebe, rekla da je najlepse od svega bilo kad je mladicev jezik okrznuo njene zube. Jedna drugarica se nasmeja: - Zar nisi otvorila usta? Najedanput joj postade sve jasno, i mladicevo pitanje i nagli odustanak. Jednostavno, tako se ljubi. Skriveni podsmesi, izrazi laznog saosecanja, likovanje zavidnih c u koje se niko do tada nije zaljubio. Marija se pravila da je to ne F takode se smejala - iako joj je dusa plakala. Proklinjala je a sebi bi kome je naucila da zazmuri, obuhvati rukom potiljak muskarca, nag ulevo ili udesno, osim onog najvaznijeg, od cega je sve zavisilo. Ponovo se pretvarala da joj nije stab, izdrzala je do kraja c caskajuci sa drugaricama o glumcima i drugim mladicima iz grada, p da ne primecuje sazaljive poglede kojima je bila izlozena. Medutirr c stigla kuci, nije vise mogla da se uzdrzi. Ceo njen suet srusio se a trey je plakala do jutra, patila sledecih osam meseci i zakljucila da lju 1 stvorena za nju niti ona za ljubav. Otada je pocela da razmislja o toy r povuce a samostan i posveti ostatak zivota jednoj drugoj vrsti ljubav pozleduje i ne ostavlja bolne oziljke a srcu - ljubavi prema Hristu. U i; govorili o misionarima koji odlaze a Afriku i ona je a tome pronasla r svoj zivot lisen emocija. Kovala je planove da ode a samostan, nau~ o pomoc jer, kako je cula od profesora, a Africi se mnogo umire , pr pomnom paznjom casove veronauke i pocela sebe da zamislja kao sv modernog doba koja je spasavala ljudske zivote i poznavala prasume ma i tigrovima. Otkrila je jos nesto: masturbaciju. Ipak, sL upamtila to batine i shvatila da ne treba da se dodiruje a prisustvu i ; posto to svakako nije mogla da radi nasred ulice, a ni a kuci, gde r pi zasebnu sobu, vremenom je zaboravila i na to prijatno osecanje. Sve do to veceri, skoro Best meseci posle onog poljupca. Majka 14 16 ~, GEDANAEST MINUTA zadrzala, ona nije imala sta da radi, otac je upravo izasao sa prijateljem, tako da je, a nedostatku zanimljivog programa na televiziji, pocela da istrazuje svoje telo - s namerom da pronade nezeljene dlacice koje bi iscupala pincetom. Na svoje veliko iznenadenje, otkrila je zadebljanje a unutrasnjosti vagine; pocela je da ga dodiruje, i nije vise umela da se zaustavi; osecanje prijatnosti je raslo, i celo njeno telo - narocito deo koji je dodirivala pocelo je da se stvrdnjava. Malo-pomalo, osecala se kao da je krocila a raj, pogled joj se zamutio, usi zaglusile, a sve oko nje postalo je zuto, dok nije zajecala od slasti i dozivela svoj prvi orgazam. Bilo je to kao da se uznela a nebo i sada se spusta padobranom, lagano, prema zemlji. Telo joj je bilo obliveno znojem, ali ona se osecala potpunom, ostvarenom, punom energije. Dakle, to je seks! Ni nalik na pornografske casopise, gde svi govore o zadovoljstvu, ali s izrazom bola na licu. Znaci, ne postoji potreba za muskarcima, koji vole zensko telo ali preziru srce. Sve je mogla da postigne sama! Ponovila je to jos jednom zamisljajuci da je jedan cuveni glumac dodiruje, i ponovo se uzdigla do raja i spustila padobranom, ispunjena jos vecom snagom. Kad se spremala da pocne i treci put, stigla je majka. Marija je poverila prijateljicama svoje novo otkrice, ali je precutala da ga je prvi put iskusila tek pre nekoliko sati. Izuzimajuci samo dve, sve one male su o cemu je rec, ali se nijedna nije usudila da otvoreno govori o svom iskustvu. Bio je to trenutak kad se Marija osetila kao revolucionar, kao voda grupe, i izmislivsi jednu besmislenu igru istine, zamolila je svaku od njih da isprica svoj omiljeni nacin masturbiranja. Tako je saznala za razlicite tehnike, na primer lezanje ispod cebeta usred leta jer, prema recima jedne od njih, znoj pomaze ; koriscenje guscijeg pera za doticanje izvesnog mesta devojka nije znala kako se to mesto zove ; zatim, zamoliti nekog mladica da to uradi sto je Marija smatrala izlisnim ; koristiti slavinu bidea u njenoj kuci nije bilo bidea, ali cim ode kod neke od svojih bogatijih drugarica, rado ce to probati. U svakom slucaju, cim je otkrila masturbaciju i isprobala nekoliko novih tehnika po savetu prijateljica, zauvek je odustala od namere da se posveti verskom zivotu. Bavljenje sopstvenim telom pricinjavalo joj je ogromno zadovoljstvo - a prema crkvenom ucenju, seks je predstavljao najveci greh. Od svojih drugarica cula je i za mnoge praznoverice koje se odnose na masturbaciju. Navodno, od nje izbijaju bubuljice po licu, mote da se poludi ili cak i zatrudni. Ali bez obzira na sve to opasnosti koje su joj pretile, nastavila je sebi 17 ~AULO KOELJO da pruza to zadovoljstvo, najcesce sredom, kad je otac odlazio na kartan prijateljima. Istovremeno, pocela je da gubi pouzdanje a odnosima sa muskarci da oseca sve jacu zelju da ode iz svog rodnog mesta. Zaljubila se treci, c~ ti put, poznavala je tajnu poljupca, kad bi se nasla nasamo sa mladi~ dodirivala ga je i dozvoljavala mu da je dodiruje - ali uvek bi nesto kre naopako i veza se prekidala upravo a trenutku kad je ona konacno b ubedena da je srela pravu osobu sa kojom ce ostati do kraja zivota. Pros mnogo vrernena pre nego sto je zakljucila da muskarci samo donose nezadovoljstvo, patnju, i osecanje sporog proticanja vremena. Jednog poi neva, dok je sedela a parku i posmatrala mladu majku kako se igra sa dv~ disnjim detetom, odlucila je da ne odustane od pomisli na udaju, decu, 1 s pogledom na more, ali je resila da se nikad vise ne zaljubi jer ljubav uvel upropasti. Postajala je sve lepsa, a mnogi muskarci su joj prilazili zbog njenog tajanstvenog i tuznog izgleda. Izlazila je s jednim, s drugim, sanjala i patila - iako se zarekla da se vise nikad nece zaljubiti. Na jednom od tih ljubavnih sastanaka izgubila je nevinost na zadnjem sedistu automobila; ona i njen momak dodirivali su se strastvenije nego obicno, mladic se zapalio, a ona - kojoj je vec dojadilo da bude jedina nevina a krugu svojih drugarica - dozvolila mu je da prodre a nju. Za razliku od masturbacije koja je uspevala da je uzdigne do nebesa, ovaj cin doneo joj je samo osecanje bola, mrlju krvi na suknji i nelagodnost. Nije se ponovila carolija prvog poljupca - s jatom ptica, zalaskom sunca, muzikom... Vodila je ljubav s istim mladicem jos nekoliko puta, posto mu je zapretila da bi njen otac mogao da ga ubije ako sazna da mu je silovao kcer. Pretvorila ga je a orude, sredstvo pomocu kojeg je nastojala da otkrije a cemu se sastoji zadovoljstvo polnog opstenja s partnerom. To nikako nije uspevala da shvati; masturbacija je zahtevala mnogo manje truda a pruzala neuporedivo vece uzivanje. Ali svi casopisi, televizija, knjige, prijateljice, tvrdili su da je muskarac vazan. Marija je pocela da veruje da je zapravo jedini problem a vezi sa seksom a njoj samoj, problem koji ne sme nikome da poveri, i zato se jos vise usredsredila na ucenje i prestala da midi na onu divnu i ubitacnu stvar zvanu Ljubav 19 ~l AULO KOELJO Odlomak iz Marijinog Dnevnika, kad je imala sedamnaest godina: Moj cilj jeste da spoznam ljubav. Znam da sam, dok sam volela, zivela punim zivotom, i znam da sve ono sto sada imam, koliko god zanimljivo izgledalo, ne uspeva da me prene iz mrtvila. Ali ljubav je strasna: gledala sam svoje prijateljice kako pate, i ne bih zelela da i mene to zadesi. One koje su se ranije podsmevale meni i mojoj nevinosti, sada me pitaju kako uspevam tako vesto da vladam muskarcima. Na to pitnja se samo smesim i cutim jer znam da je lek gori od samog bola: jednostavno, ne zaljubljujem se. Svakim danom sve jasnije uviclam koliko su muskarci slabi, nestalni, nesigurni, nepredvidivi... Cak su mi i ocevi nekih mojih drugarica predlagali ono sto sam redovno odbijala. U prvo vreme bila sam prenerazena, ali sad smatram da je to deo muske prirode. Nikad mu nije dopustila ni da je dotakne iako je uvek delovala predusretljivo, svesna moci vlastite lepote. Moc lepote: a kako suet dozivljavaju ruzne zene? Imala je nekoliko prijateljica koje niko nije primecivao i koje niko nije upitao: Kako si? I ma koliko to neverovatno zvucalo, to devojke su i to kako cenile ono malo ljubavi koju su primale, patile a tisini kad bi bile odbacene i trudile se da ne grade svoju buducnost na hipoteticnoj nadi da ce se nekom dopasti. Bile su nezavisnije, posvecenije sebi, iako je Marija smatrala da za njih suet sigurno predstavlja nepodnosljivo mesto. Medutim, bila je svesna svoje lepote, ali je ipak slusala savete svoje majke, od kojih joj je najozbiljnije zvucao ovaj: Kceri, lepota je prolazna, ne traje vecito. I upravo zato je nastavila da odriava odnos ni previse blizak ni previse hladan sa svojim gazdom, sto joj je donelo znatnu povisicu plate nije znala dokle ce uspevati da mu podgreva nadu da ce jednog dana ipak uspeti da je odvede a krevet, ali dokle god on bude gajio to nadu, zarac~ivace dobro , pored dodatka za prekovremeni rad uostalom, covek ne samo da je zeleo sto dune da bude pored nje vec je verovatno strepeo da bi, ako cesce bude izlazila, mogla da sretne veliku ljubav. Radila je tako dvadeset i cetiri meseca bez prestanka, pomagala roditeljima i napokon uspela! Ustedela je dovoljno novca za nedelju dana odmora a gradu svojih snova, stecistu umetnika, najpoznatijoj razglednici njene zemlje: Rio de Zaneiru. Gazda se ponudio da joj pravi drustvo i plati sue troskove, ali Marija ga je slagala, rekavsi da je majka pusta jedino pod uslovom da boravi a kuci jednog roc~aka koji vezba dzijudzicu, buduci da je Rio jedan od najopasnijih gradova na svetu. Rekla je da ce joj nedostajati posao koji mnogo voli, osobe s kc uziva da se druzi nije pomenula nikog poimence, ostavivsi gazdu a neck ci da li je pod osobama podrazumevala njega i obecala je da ce voditi rVako je smatrala da je Ijubav izuzetno vazna, Marija nije zaboravi: koji su joj Bali jos prve noci, i trudila se da ljubav prozivljava samo na cama svog dnevnika. Uostalom, upinjala se svim silama da postane n. To poslednje bilo je najteze: koji je pravi razlog? Recimo da je to radila zato sto mora. Ali nije bilo bas tako - s~ potreban novae, ali ne biraju svi zivot na krajnjoj margini drustva. Nipostc neprestano nudi nova iskustva - kao sto su skijanje ili voznja came jezeru - na sta se ona nikad nije usudila. Dakle, bavila se time zato? Ne, nijedan od tih odgovora nije bio istinit. Bolje bi bilo da zabo sve i da nastavi da zivi. Imala je mnogo dodirnih tacaka sa drugim tutkama, ali i sa ostalim zenama koje je a zivotu upoznala: udaja i zivot bili su najprivlacniji od svih snova. Zene koje nisu o tome razmis su vec imala muzeve trecina njenih poznanica vec su bile udate , il nedavno razvele. Da bi shvatila sebe, pokusala je - vrlo obazrivo - da razlog zbog kojeg su njene druzbenice izabrale to zanimanje. Nije saznala nista novo i svrstala je odgovore a nekoliko grupa: A. Govorile su da moraju da pomognu muzu. Ne bi se usudila da ide tako daleko. Da kupe kucu za majku opravdanje koje je i ona navodila z koje je zvucalo plemenito, ali je zapravo bilo najcesce. Da zarade novae za povratak Kolumbijke, Tajlandanke, anke, Brazilke, najcesce su navodile ovaj razlog iako su vec tolik zaradile dovoljno novca i brze-bolje ga potrosile, iz straha da ne c svoj san. Iz zadovoljstva nije se uklapalo a ambijent, i zvucalo je laznc E. Nisu us~evale da pronadu drugi posao sto takode nije bio pril razlog, jer je a Svajcarskoj bilo mnogo mesta za kucne pomocnice, kuvarice, itd. Uvidela je da je gazda Milan bio a pravu: vise joj nikad niko nije ponudio hiljadu svajcarskih franaka za jednu noc. S druge strane, niko se nije bunio kad bi zatrazila trista pedeset franaka, kao da su vec znali cenu, a pitali samo da bi je ponizili - ili da ne bi bili neprijatno iznenadeni. Jedna od devojaka je primetila: Prostitucija je posao gde vladaju potpuno suprotna pravila: ko tek pocinje, dobija najvise, ko ima iskustva, dobija manje. Pravi se uvek da si pocetnica. Najdragoceniji savet dala joj je Filipinka Niah: - Moras da jecis a trenutku orgazma. Time ces postici da ti musterija postane verna. Oni placaju da bi bili zadovoljeni. Muskarac ne dokazuje da je musko ako ima erekciju, vec ako je a stanju da pruzi zeni zadovoljstvo. A ako uspe da zadovolji jednu prostitutku, smatrace da je bolji od svih. Jo V tako prodose sest meseci. Kad dospeju tamo, uspevale su jedi~ zarade za stan i hranu, opsluzujuci jednog ili dva studenta dnevn prosecnoj ceni jedne boce jeftinog vina. Delila je postelju s mnogim muskarcima. Nije joj smetao duvan, ali je prezirala jeftine parfeme, muskarce k ne kupaju i one cija odeca zaudara na alkohol. Milan je neumorno ponavljao da ne zeli da ga r va deca vide na stranicama zute stampe i bio je strozi i od same policij likom provere zdravstvenog stanja i ponasanja svojih namestenica. Kad se jednom savlada prepreka ptve ili druge noci, bilo je to za nje kao i svako drugo, koje je podrazumevalo naporan rad, borbu 1 konkurencije, teznju da se ocuva kvalitet, postovanje radnog vre~ povremene stresne situacije, negodovanje zbog prometa i odma nedeljom. Vecina prostitutki nalazila je oduska a nekoj vrsti vere, ne3 svoje kultove, odlazeci na bogosluzenja, predajuci se molitvama, cu tako svoju vezu sa Bogom. Marija se, medutim, ispisujuci stranice svoga dnevnika borila da ne bi svoju dusu. Iznenadila se kad je ustanovila da bar jedan od pet muster trazi njeno drustvo zbog seksa vec radi razgovora. Placali su ugovorenu hotel, ali kad bi ona pocela da se skida govorili su da ne treba. Zeleli 62 T GEDANAEST MINUTA pricaju o poslovnim problemima, o zeni koja ih je varala, o svojoj usamIjenosti, o nedostatku prijatelja kojima bi se poverili a ona je to stanje odlicno poznavala. U pocetku, sve joj je to delovalo cudno. A onda je jednog dana, dok je isla a hotel s jednim vrlo vaznim Francuzem, ciji je posao bio da lovi talente za mesta visokih predstavnika njegove firme on joj je taj posao opisivao kao nesto najzanimljivije na svetu , cula od svoje musterije sledeci komentar: - Znate li ko je najusamljenija osoba na kugli zemaljskoj? Zato sto nema s kim da poprica. Zeleo bi da prihvati moju ponudu, ali ne sme da se posavetuje sa kolegama jer bi ovi pokusali na sve nacine da ga ubede da ne napusta posao koji ima. Ne mote da se poveri zeni, jer je ona godinama pratila njegovu uspesnu karijeru i navikla se na sigurnost a ne na neizvesnost. Ne moze ni sa kim da porazgovara, a treba da donese jednu krupnu zivotnu odluku. Mozete li da zamislite kako se taj covek oseca? Ne, nije to bila najusamljenija osoba na svetu, jer je Marija poznavala najsamotnije bice na kugli zemaljskoj, a to je bila upravo ona. Ipak, slozila se sa svojom musterijom, ocekujuci dobru napojnicu - koju je zaista i dobila. Od tog trenutka shvatila je da mora da otkrije neki nacin da svoje musterije oslobodi tereta koji ih ocigledno pritiska, a to je znacilo da mora da poboljsa svoje usluge i stvori sebi mogucnost dodatne zarade. Kad je uvidela da pruzanje oduska dusi donosi vecu ili barem istu takvu dobit kao pruzanje oduska telu, ponovo je krenula a biblioteku. Pocela je da pozajmljuje knjige o bracnim problemima, psihologiji, politici, a bibliotekarka je bila ocarana - jer je devojka, koja joj je od pocetka bila draga, odustala od razmisljanja o seksu i sad se usredsredila na mnogo znacajnija pitanja. Redovno je citala dnevnu stampu, prateci s posebnom paznjom ekonomska kretanja - jer su vecina njenih musterija bili poslovni ljudi. Trazila je i knjige o takozvanoj samopomoci zato sto su joj se gotovo svi obracali za savete. Zadubljivala se a rasprave o ljudskoj osecajnosti buduci da su svi patili, iz kojekakvih razloga. Marija je bila prostitutka koja je uzivala postovanje jer se 63 ;l-nuLO KoELJo bitno razlikovala od ostalih i vec posle sest meseci imala je odabran~ i verne musterije, sto je izazivalo zavist, ljubomoru, ali i divljenj druzbenica. Sto se tice seksa, on nicim nije obogatio njen zivot: sve se mehanicki, po ustaljenom redosledu: rasirila bi noge, zamolila par upotrebi prezervativ, malo jecala ne bi li izmamila napojnicu zah savetima Filipinke Niah otkrila je da stenjanje mo%e doneti dodatni franaka a onda se istusirala, jer je voda uspevala bar donekle da ljavstinu s njene duse. I bez poljubaca, jer je poljubac prostitutku predstavljao nesto sveto. Niah ju je poducila da mora poljubac za coveka svog zivota, kao a bajci o uspavanoj lepotici; poly ce je probuditi iz sna i vratiti a suet vilinskih prica, a kome ce se S~ ponovo preobraziti a zemlju cokolade, krava i satova. Takode, nikada nije dozivela orgazam, uzitak ili bilo kakvo uz U zelji da postane najbolja od svih, Marija je odgledala nekoliko pc skih filmova, ocekujuci da nauci nesto sto bi mogla da primeni a svo Otkrila je zanimljive stvari, ali se nije usudivala da ih isproba s musterijama-to bi se oduzilo, a Milan je bio najzadovoljniji kad bi s~ gova devojka opsluzila tri musterije za jedno vece. Krajem tog prvog polugodista, Marija je vec imala a banci usted sezdeset hiljada franaka, hranila se a skupim restoranima, kupila te: boji koji nikad nije ukljucivala, ali je volela da ga ima i sad je razmisljala da se preseli a bolji Stan. Mogla je da kupuje i knjige, ali je da odlazi a biblioteku, koja je bila njena jedina spona sa stvarnoscu, s koji se zasnivao na cvrscim temeljima i trajnijim vrednostima. Vol caska sa bibliotekarkom koja se radovala sto je Marija na~okon na lubav, mozda i posao, mada je nista nije pitala jer su Svajcarci uzdrzani. Oni najiskusniji prikrivaju svoju nelagodnost govoreci glasno, a oni drugi, nesigurni po prirodi, ne uspevaju da je prikriju i pocinju brzo da piju ne bi li odagnali to neprijatno osecanje. Cega se zapravo place? Ako neko treba da se plasi, to cam ja. Treba da izadem, da odem na neko nepoznato mesto, a nemam fizicku snagu, niti nosim oruzje. Umeju da se tuku, da vicu, da prete, ali premiru od straha pred jednom zenom. Mozda ne pred onom kojom su se ozenili, ali uvek postoji neka koja ih plasi i potcinjava swim hirovima i cudima. Makar im to bila i rodena majka. Jo ~~~~Zuskarci koje je upoznala otkako je stigla a Zenevu cinili su sve d ju sigurni a sebe, kao da upravljaju svetom i vlastitim zivotima; ali iza to prozirao se strah od supruge, panika da nece uspeti da dozive erekciju,. Mecfuti~ takode placaju zenu za odredene usluge, ako ne dozive erekciju, nikad ne vracaju a isti klub, ubedeni da se vest o njihovom neuspehu vec rascul svim devojkama, a to za njih predstavlja sramotu. Ali, umesto mene, oni se oseca ramljeni. Najvaznije je bilo ne dozvoliti da se osete postidenim. Svi ti mi tako vazni i arogantni na svojim radnim mestima, a neprekidnoj b musterijama, predrasudama, tajnama, laznim obecanjima, licemerjen hom, zavrsavali su svoj dan a klubu i nije im bilo tesko da odvoj~ pedeset svajcarskih franaka samo da bi za jednu noc prestali da budu c jesu. Hajde, Marija, nemoj da preterujes. U pitanju j cetrdeset i pet minuta, pa cak i tako, ako oduzmemo vreme potrebno danje odece, za lazno milovanje, za razmenu nekoliko ovestalih oblacenje, sve se svodi na jedanaest minuta seksa a pravom smislu rec Jedanaest rninuta. Citav svet se vrti oko necega sto traje svega jec minuta. I zbog tih jedanaest minuta a jednom dams od dvadeset i cetiri sa pretpostavimo da svi vode ljubav sa svojim zenama svakog dana, besmislica i laz , dakle, zbog tih tricavih jedanaest minuta oni sc izdrzavaju porodicu, podnose decji plac, izmisljaju kojekakva objasr izvinjenja kad stignu kasno kuci, gledaju desetine, stotine drugih zena ma bi voleli da setaju pored Zenevskog jezera, kupuju sebi skupu o 66 ~, GEDANAEST MINUTA njima jos skuplju, placaju prostitutke da im nadoknadeloJno sto im nedostaje, izdrzavaju jednu dzinovsku industriju kozmetike, dijete, gimnastike, pornografije, moci - a kad su a drustvu drugih muskaraca - suprotno od onoga sto se midi - nikada ne govore o zenama. Razgovaraju o poslu, novcu i sportu. U ovoj civilizaciji nesto je bilo strahovito pogresno i naopako. U pitanju je bilo upravo ono cime se ona bavila: seks. Ali Marijin zadatak nije bio da spasava covecanstvo vec da uveca svoj bankovni racun, da izdrzi jos Best meseci samoce na putu koji je izabrala, da salje redovno izdrzavanje majci koja je bila zadovoljna objasnjenjem da je novae a pocetku kasnio krivicom svajcarske poste koja nije funkcionisala tako dobro kao brazilska , da kupi sve o cemu je oduvek sanjala ali nije uspevala sebi da priusti. Preselila se a mnogo bolji Stan, s centralnim grejanjem iako je vec stiglo leto , i sa svog prozora mogla je da vidi crkvu, japanski restoran, jedan supermarket i prijatan kafe a koji je cesto navracala da procita novine. Hvala, nadam se da cemo se video iduce nedelje, vi ste pravi covek, nastavak price sledi kad se ponovo sretnemo, odlicna napojnica, nije trebalo, bilo mi je veliko zadovoljstvo. I, pre svega, bez zaljubljivanja. To je bio najvazniji od svih saveta koje je dala ona Brazilka - pre nego sto je nestala, verovatno zato sto se zaljubila. Jer, ma koliko to neverovatno zvucalo, za svega mesec dana rada primila je mnogo bracnih ponuda, od kojih su barem tri bile veoma ozbiljne: od direktora jedne knjigovodstvene fume, od onog pilota s kojim je izasl~ prve veceri, i od vlasnika jednog restorana a gornjem delu grada. I sve zarad onih jedanaest minuta dnevno? A covek mote izdrzati nedelju dana bez vode, dve nede hrane, godine bez krova nad glavom - ali ne moze da podnosi samocL najgore od svih mucenja, najteza od svih patnji. Ti muskarci i mnog koji su trazili njeno drustvo, bolovali su, kao i ona sama, od tog ra: osecanja - da niko pod kapom nebeskom za njih ne mari. Da bi izbegla ljubavna iskusenja, otvarala je srce jedino pred dnevnikom. Uspela je sebe da ubedi da je dosla a Zenevu i dospela de Berne iz nekog viseg razloga, i kad god bi pozajmila neku knjigu lioteke uverila bi se da niko nije pisao otvoreno i istinito o tih jec najvaznijih minuta a jednom dams. Mozda je to njena sudbina, ma kol tesko padala a tom trenutku: da napise knjigu, da isprica svoju zivotnc svoju pustolovinu. Iako je a pitanju bila zabranjena rec, koju se ni usuc~ivao da izgovori, koju je vecina vise volela da gleda na televiziji movima koji su se vrteli a svako doba dana i noci, to je bilo upravo cime je ona tragala. Pustolovina se obicno povezivala s pustinjama, I njima a neistrazene predele, s tajanstvenim ljudima koji bi zapodem govor na nekom brodu nasred okeana, s avionima, filmskim studijim~ janskim plemenima, glecerima, Afrikom. Ideja o knjizi toliko joj se dopala da je smislila cak i naslov: Je~ minuta. Pocela je svoje musterije da svrstava a tri kategorije. Ponasali su se najprirodnije, igrali, caska davali napojnicu, znali su sta kupuju i koliko to vredi, i nikad se nisu p za pricama zene koju bi izabrali. Jedino su oni, na istancan nacin, po pravo znacenje reci pustolovina. Ali to bi bilo daleko od istine, jer mi je zabranjeno da pomenem jedinu rec koja je mnogo vaznija od onih jedanaest minuta - ljubav. Citavog zivota shvatala sam ljubav kao neku vrstu dobrovoljnog ropstva. To je laz: sloboda postoji jedino kad je prisutna i ljubav. Onaj ko se potpuno predaje, ko se oseca slobodnim, taj voli celim bicem. A ko voli celim bicem, oseca se slobodnim. Upravo zbog toga, uprkos svemu sto mogu da iskusim, ucinim, otkrijem, nista nema smisla. Jedino zelim da vreme sto brze prolazi kako bih mogla da se ponovo posvetim traganju za samom sobom - a to znaci za covekom koji ce me razumeti, koji me nece pozledivati. Ali o kakvim to glupostima govorim? U ljubavi niko nikoga ne moze da povredi; svako od nas je odgovoran za ono sto oseca, i ne mozemo drugog da krivimo za to. Uec sam iskusila patnju kad sam izgubila osobe a koje sam bila zaljubljena. Danas sam cvrsto ubedena da niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje. To je istinsko iskustvo slobode: imati najvazniju stvar na svetu a ne posedovati je. Dosla je jesen a s njom i dugo ocekivani d. Ali, avanturi je c kraj. Svakako, mogla je da nastavi - ali joj je neprestano lebdeo pred o tuzan osmeh one nevidljive zene koja ju je pratila a setnji pored jezera i 1 la da stvari nisu bas tako jednostavne kao sto izgledaju. T ma kolikc privlacna pomisao da nastavi zapocetim putem, ma kolika bila velika ~ spremnost da se odupre svim buducim izazovima i iskusenjima, svi ti m koje je provela sama, nautili su je da uvek postoji pravi trenutak da se s n zauvek raskine. Za devedeset dana vratice se a unutrasnjost Brazila, ki jedno malo imanje najzad, zaradila je vise nego sto je ocekivala , nek~ krava brazilskih, a ne svajcarskih , pozvace majku i oca da zive sa r najmice dva radnika i poceti da se bavi poljoprivredom. Iako je smatrala da jedino ljubav pruza istinsko iskustvo slobode niko ne moze posedovati drugu osobu, i dalje je, potajno, gajila zelju za tom, i to zelja cinila je sastavni deo njenog trijumfalnog povratka u B Cim posao na imanju krene, otici ce a grad, proci pored banke a kojo mladic koji ju je prevario s najboljom prijateljicom i uloziti ogromnu sv~ u svajcarskim francima. Onda ce napregnuvsi pamcenje, odglumiti da ne mote da se seti i reci da je provelc godinu a EV RO-PI izgovarajuci polako i razgovetno svaki slog, da l: njegove kolege mogle da je cuju. Tacnije, a SVAJ-CAR-SKOJ to zvu~ uporedivo egzoticnije i smelije nego Francuska , a zemlji s najboljim b; ma na svetu. Pa dobro, reci mi ko si? Gotovo, osveta je izvrsena, i sad joj predstoji rad na imanju; se posao razvije, moci ce da se posveti onome sto joj je najvaznije na pronalazenju prave ljubavi, coveka koga je cekala sve to godine, ali nije prilike da ga upozna. Marija je resila da zauvek odustane od namere da napise kn ~o.. GEDANAEST MINUTA naslovom Jedanaest minuta. Sada je morala da se usre'Vd'sredi na imanje, da planira buducnost. U protivnom, moglo bi joj se desiti da odlozi put, da napravi kobnu gresku. Zatrazila je neku knjigu o upravljanju in ma. Bibliotekarka je priznala: - Znate, kad ste pre nekoliko meseci dosli da traiite knjige o s zabrinula sam se za vas. Kao sto je poznato, mnoge lepe devojke nased~ price o lakoj zaradi a zaboravljaju da ce jednoga dana ostariti i vise nece da pronadu coveka svog zivota. Uostalom, biti mlad z~ ciniti greske. Da li vam je to bilo dovoljno da se osecate srecnom? Neka bude tako; ova devojka me nauci nesto o zivotu. Ziveli smo jed drugo, i tako su pralazile godine dok nije doslo vreme za penziju. K napoleon bio slobodan da raspolaze svojim vremenom, obuzela ga je tug: je verovatno uvideo da nikad a zivotu nije mislio na sebe. Nikad r ozbiljno raspravljali, nikad nismo iskusili snazna osecanja, on me nika~ prevario niti me je ikad obrukao a drustvu. Ziveli smo jednim norm zivotom, toliko normalnim da se on, prestavsi da radi, osetio pot suvisnim i beznacajnim da je godinu dana kasnije umro, od raka. Sta li je to moglo da znaci? Kako je vec navikla da pita sve sto ne zna, nije se ustrucavala da ude a bar na drugoj strani ulice i pokusa da sazna na sta se taj natpis odnosi. Bilo je to otmeno mesto, a kafa je kostala triput skuplje nego sto je ocekivala. Medutim, kad se vec to zatekla, narucila je kafu sad barem nije bila bez novca i resila da se sledecih nekoliko sati pozabavi literaturom o upravljanju imanjma. Otvorila je knjigu, ali nije uspevala da se usredsredi na citanje - stivo je bilo smrtno dosadno. Bilo bi svakako mnogo zanimljivije da o tome porazgovara s nekim od svojih musterija - jer oni su odlicno umeli da barataju novcem. Platila je kafu, ustala, zahvalila devojci koja je usluzila, ostavila dobru napojnicu bila je sujeverna a pogledu napojnica, misled da ce, ako mnogo da, mnogo i dobiti , zaputila se prema vratima i, nesvesna vaznosti trenutka, zacula recenicu koja ce zauvek promeniti njene planove, njenu buducnost, njeno shvatanje srece, njenu zensku dusu i musko ponasanje, njeno mesto a svetu. Nije ih primetila kad je ulazila. Upravo zavrsavam ovaj portret, i voleo bih i vas da naslikam. Marija odgovori - i tim odgovorom je, nehotice, uspostavila onu nit koja je nedostajala a Vaseljeni. Dozvolite mi makar da napravim skicu. S druge strane, Marija 73 ;l~nuLO KoELfo nije bila lisena sujete. Zamisli, neko ko izgleda ozbiljno hoce da naslika portret! Pocela je da se zanosi: a sta ako je to neki cuveni slikar? A opet, sta je radio taj covek koji je oko sebe napravio neopisivi n u jednom tako skupom restoranu i, po svemu sudeci, dobro posecenotr Kao da joj cita midi, devojlia za sankom rece, upola glasa: - On je vrlo poznat umetnik. Znaci, intuicija je nije prevarila. Marija je nastojala da se ponasa p no i hladnokrvno. Marija osmotri coveka koji je pozirao. Kelnerica je ponovo pogodila sr - To je hemicar koji je dosao do epohalnog otkrica. Dobio je Nol nagradu. Na sta god hocete, na moj racun. Kao hipnotisana ovim naredenjem, sela je za sto, narucila koktel o~ kako nije imala obicaj da pije, najlakse joj je bilo da se ugleda na nobe i pocela pomno da prati slikarev rad. Posmatrala je mladicevu spretnost i brzinu kojom je okoncao svo po svemu sudeci, a pitanju je bilo ogromno platno, ali presavijeno, take nisu videli ostali portreti. A sta ako joj se upravo sada nudi nova mogu Covek opredelila se da ga tako zove, da se ne bi osecala mnogo starijor, sto jeste nije delovao kao neko iza cije se ponude zapravo krije z. Za pet minuta, kao sto je obecao, zavrsio je portr je Marija razmisljala o Brazilu, o svojoj blistavoj buducnosti, odbijajuci pomisao na poznanstvo s novim ljudima koji bi sve njene planove me dovedu a pitanje. I, okrenuvsi se-prema Mariji, rece bez okolisenja: - Predite a ovaj cosak i namestite se kako vam najvise odgovara. Kao da je sve vec bilo sudbinski predodredeno, kao da je to najprirodnija stvar na svetu, kao je oduvek poznavala tog coveka, ili kao da je taj trenutak vec prozivela a snovima i sad zna kako da ga ponovi a stvarnom zivotu, IYIar~ja je rrze~a cas~czr arrisa, t7srm, krrjige o zrpravljarzju rmarzjrma, r krenrrla prema mestu koji joj je covek pokazao - prema jednom stolu pored prozora. On je doneo cetkice, ono ogromno platno, cancice s razlicitim bojama, paklo cigareta, i kleknuo ispred nje. Bila je ubedena da je izgovorila sjajnu recenicu, ali covek nije obracao paznju. U srednjem veku ljudi iz cele Evrope prolazili su ovorn ulicom na putu za jedan grad a Spaniji, Santjago de Kampostela. Presavio je komad platna i pripremio cetkice. Marija i dalje nije znala kako da se ponasa. Ali mogu li nesto da vas zamolim? Nemojte da pricate, ovo nece potrajati duie od Beset minuta. I sklonite taj paket sa stola. On treba da zna da ima pred sobom jednu obrazovanu zenu, koja obilazi biblioteke a ne prodavnice. Ali je sam sklonio paket sa stola, bez imalo ustrucavanja. Nije uspela da ga impresionira. Uostalom, to joj nije ni bila namera; nije bila na radnom mestu i sacuvace zavodljivost za kasnije, za muskarce koji su dobro placali njen trud. Zasto da uopste pokusava da stupi a bilo kakvu vezu s tim slikarem koji moi. I~lluskarac od trideset godina ne bi trebalo da nosi dugu kosu, deluje smesno. Ali zasto je smatrala da on nema novca? Devojka za sankorr~ kazala joj je da je on vrlo poznat covek - ili se to odnosilo na onog hemicara? Osmotrila je njegovo odelo, ali nista nije mogla da zakljuci; zivot ju je naucio da muskarci odeveni 75 ~AULO KOELJO nemarno - kao sto je bio slucaj s ovim slikarem - obicno imaju vise nov onih koji nose odelo i kravatu. Ono sto me zanima to je no. Videla je da je slika pored onog slavnog hemicara i la se da li ce joj na kraju traziti novcanu nadoknadu. Ponovo se povinovala, ne pitajuci nista - a to uopste nije bilo u n prirodi. Posmatrala je ljude koji su prolazili, tablu s natpisom, zamisl kako je to Mica, vec vekovima, odolevala napretku, promenama u promenama a ljudima. Mozda je to dobar predznak? Mozda ce i to p doziveti istu sudbinu, izlozeno a nekom muzeju i za petsto godina... Covek je poceo da slika, a kako je njegov rad odmicao, nju je poste napustala radost i pocela je da se oseca beznacajnom. Kad je usla a rest bila je sigurna a sebe, spremna da donese jednu ozbiljnu odluku - da na dobro placen posao - i prihvati jedan jos tezi izazov - da vodi imanje L joj zemlji. Mecfutim, sada je ponovo izgubila pouzdanje, sto jedna pros ka nikad ne bi smela sebi da dozvoli. Niko joj nikada tako nesto nije rekao. Moz~ zapravo midi na sumrak koji se spusta? Ali niko nije mogao imati manje ve stvarnoscu od tog bezazlenog slikara koji za trideset godina nije uspeo 76 ~EDANAEST MINUTA da nauci o zivotu. Mora da je tom izjavom zeleo samo da je ucutka, da je ubedi da treba da bude srecna sto sedi tamo, nepomicna, izigravajuci budalu. Mogao je da smisli i nesto drugo, na primer: imate divan profit. Ako su prozori otvoreni. Kako svetlost ulazi a ljudsko bice? Ako su vrata ljubavi otvorena. A njena su, van svake sumnje, bila zamandaljena. Dakle, mora da je naisla na nekog loseg slikara kome nista nije bilo jasno. Marija se nije pomerila. Htela je da ga zamoli da joj pokaze sliku, ali se plasila da time ne pokaze nedostatak obrazovanja i nepoverenje prema njegovom radu. Radoznalost je ipak pobedila; zatrazila je da vidi sliku i on joj je pokazao. Ako hocete, mogu da vam ponudim jos jedno pice. Po svemu sudeci, a njihovom susretu sada je nastupio zalosno predvidiv obrt: muskarac je pokusavao da zavede zenu. Sta je trebalo da radi? Da cita ubitacno dosadnu knjigu o upravljanju imanjima? Da seta, kao bezbroj puta do tada, obalom jezera? Ili da razgovara s nekim ko je a njoj video svetlost koju ona sama nikad nije videla, i to upravo a trenutku koji je odredila za konacni raskid sa svojim dotadasnjim nacinom zivota. ~AULO KOELJO - Cime se bavite? Bilo je to pitanje koje niposto nije zelela da cuje, pred kojim bi uv ustuknula kad bi, iz bilo kog razloga, neko pokusao da joj se priblizi sto srecom, a Svajcarskoj retko desavalo, s obzirom na uzdrzanu prirodu njer stanovnika. Kako bi trebalo da glasi pravi odgovor? Svalila je veliki teret sa sebe i osetila zadovoljstvo zbog svega? Marija oseti da bi on zeleo da ide dalje i vec je uzivala a svojo ma pobedi; slikar koji joj pre nekoliko minuta naredivao i izgledao sasvim san uvereno, ponovo je postao covek kao i svi drugi, nesiguran pred jednc nepoznatom zenom. Ona mu ih pruzi. Njegova gurnost bivala je sve manja. Prihvatio je izazov Da li zato sto se ona oblacila kao prostitutka? Igra je postala zanimljiva i ona r imala apsolutno nista da izgubi. On vrati knjige a njenu tasnu. Dve smrtno dosadne stvari. Najedanput, osetila se izazvanom. Kako neko sme tako ruzno govori o njenoj profesiji? Znam da mogt diti vise, radio jos jednu godinu, kakva bi to bila razlika? Ali ja znam razliku: bila bih uvek a istoj zamci, kao sto si i ti, i musterije, direktori, predsednici upravnih odbora, lovci na talente, v diskografskih kuca, mnogi ljudi koje sam upoznala, kojima sam pro svoje vreme, koje mi oni ne mogu vratiti. Ako ostanem jos jedan dan, jos jednu godinu, i ako ostanem jos jednu godinu, necu izaci nikada. Milan je klimnuo glavom, kao da razume i daze se sa svime, iak~ nije hteo da kaze - jer mogla bi da zarazi i druge devojke koje rade za Ali bio je dobar covek i iako nije dao svoj blagoslov, nije ni pokusao da Brazilku da gresi. Zahvali, naruci pice - casu sampanjca, vise nije podnosila vocne ki Sada je mogla da pije, nije vise bila a sluzbi. Milan joj je rekao da mu tele ukoliko joj je nesto potrebno; uvek ce biti dobrodosla. Ucini pokret kao da hoce da plan pice, ali joj on rece da kuca Prihvati: ovoj kuci dala je mnogo vise od jednog pica. Htela sam da izadem, ali svestenik je poceo s molitvom, i mislila sam da nije pristojno da ustanem - i to je bio blagoslov, jer sam tog dana cula nesto sto mi je bilo potrebno da cujem. Ali ja vam ovde tvrdim da vista nije pogresnije od toga; sto smo udaljeniji, blue su nam srcu ova osecanja koja pokusavamo da ugusimo i zaboravimo. Ako smo u izbeglistvu, zelirrzo da sacuvamo svako, i najmanje secanje na vase korene; ukoliko smo daleko od voljene osobe, svako ko erode pored vas na ulici podseca vas na nju. Jevandelja i svi sveti tekstovi a swim religi~ama bili su pisani a izbeglistvu, a potrazi za razumevanjem Boga, were koja je narode pokretala napred, a hodocasca lutajucih dusa po licu Zemlje. Nasi preci nisu znali, a mi jos manje, sta je to sto Bozanstvo ocekuje od nasih zivota - i u takvim trenucima pisane su knjige, slikane slike, jer ne mozemo i ne zelimo da zaboravimo ko smo. Po zavrsetku bogosluzenja otisla sam do svestenika i rekla mu da sam strankinja a jednoj zemlji, i zahvalila sam mu sto me je podsetio da ono sto oci ne vide, srce oseca. I upravo sto moje toliko oseca, dams sam odlucila da odem. Mislila je da ce ih napuniti mnogim poklc novim haljinama, fotografijama sa snegom, i evropskim metrop~ secanjima na jedno srecno vreme kada je upoznala najsigurniju i najdarc ju zemlju na svetu. Imala je nekoliko novih haljina, i nekoliko fotogra snegu kada je jednog dana pao a Zenevi, ali, pored toga, nista nije bilo kako je zamisljala. Dosla je sanjajuci da zaradi mnogo para, da nauci nesto o zivotu da kupi imanje za svoje roditelje, da nade muza, i da jednog dana d porodicu da joj pokaze gde je nekada zivela. Vracala se s tacno onoliko koliko joj je bilo potrebno da ostvari san a da nije posetila planine i, sto gore od toga, sama sebi je postala stranac. Ali, bila je zadovoljna, shv~ da je trenutak da stane. Malo ljudi na svetu to ikada shvati. Dozivela je cetiri avanture - bila je igracica a kabareu, naucila je cuski, radila kao prostitutka i ludo volela jednog coveka. Koliko ljudi se pohvaliti s toliko dozivljenog a jednoj godini? Bila je srecna, uprkos t to tuga imala je svoje ime, nije se zvala prostitucija, niti Svajcarska, ve Hart. Iako to nikada nije priznala, a dubini svoga srca zelela je da se ~ Ralfa, da je on sada ceka a crkvi, spreman da je odvede da upozna njego~ jatelje, njegovo slikarstvo, njegov suet. Ponovo je otvorila torbu i izvukla elektricni vozic koji joj je on I nio prve noci a njegovom stanu. Posmatrala ga je nekoliko trenutaka, a ga bacila a smece; taj voz nije zasluzivao da upozna Brazil, bio je besko i nepravedan prema detetu koje ga je oduvek zelelo. Ali naucili su da live slobodno, i nikakav drugaciji odr 162 ~EDANAEST MINUTA bi bio uspesan; mozda je to bio razlog sto su se toliko voleli, jer su znali da jednome nije bio potreban onaj drugi. Via, edela je da su mnoge stvari ostale van torbe, i nije znala gde ce ih staviti. Direktor - koji de a je posecivao a krevetu - rekao joj je da je to losa ideja, svi ti franci su mogli ca da se drze a banci a ona bi a Brazilu zivela od kamate. Pored toga, ukoliko bi to je pokrali, znacilo bi to mnoge mesece uzaludnog rada. Marija je oklevala za je trenutak, misleci - kao sto je uvek mislila - da ljudi zaista zele da joj pomognu. Ali, posle kratkog razmisljanja, zakljucila je da cilj tog novca nije bio da stvori jos tog papira, vec jedno imanje, kucu za njene roditelje, jedno ~- stado i mnogo vise posla. ~e Podigla je sve, do poslednjeg santima, stavila je novac a torbicu koju je -. Nije to bilo vazno bilo joj je potrebno da bude sto dalje odatle pre nego sto razmisli dva puta. Tada joj je sve izgledalo drugacije, kao dog ;da je upravo ovde stigla, i htela je da ide a muzeje, da obilazi istorijske e spomenike, barove i restorane a modi. Kada se zivi a jednom gradu, uvek se - za kasnije ostavlja upoznavanje s njim - a obicno se zavrsava tako sto ga nikada da ne upoznamo. Htela je da se oseca tuznom sto napusta jedan grad koji ju je tako lepo u: primio, mada ni to nije mogla. Jedino sto je mogla da ucini jeste da pusti suzu, t- bojeci se sama sebe, to pametna devojka koja je imala sve. Pred njom, oltar s napustenim krstom; se nalazila pred spravom za mucenje, pred covekom koji krvari na smrt pred simbolom vaskrsenja, gde je instrument molitve gubio svako znac~ uzas, vaznost. Zastala je pred svetilistem, gde je cuvano Hristovo telo a koje je on uvek verovala, iako se njega dugo nije setila. Klekla je i obecala Bogu, Dc Hristu i svim svecima da vise nikada nece promeniti svoju ideju, i otici ce na bilo koji nacin. Zaklela se dobro poznavajuci zamke ljubavi, koje i: moc da prornene volju jedne zene. Nedugo zatim, oseti ruku koja ju je takla po ramenu, i spusti lice bi dotakla ruku. Izasli su drzeci se za ruke, kao da su dvoje zaljubljenih koji su se posle dugo vremena. Ljubili su se pred drugima, Ijudi su ih gledali skar zovani, oboje su se smesili zbog neprijatnosti koju su izazivali i zbog ze: skandalom - jer su dobro znali da su, uistinu, zeleli istu stvar. U tom sustina skandala. Otisli su a kafe slican bilo kom drugom, koji je to noci bio drugaci su njih dvoje bili tamo i voleli se. Razgovarali su o Zenevi, teskocama cuskog jezika, vitrazima a crkvi, opasnostima pusenja - iako su oboje pi nisu imali nameru da se lise to navike. Ona je zelela da plati kafu, i on prihvati. Otisli su na izlozbu, o: upoznala njegov suet, umetnike, bogatase koji su izgledali jos bogatiji lionere koji su izgledali kao sirotani, ljude koji su pitali o stvarima o kc ona nikada nije cula. Svima se dopala, hvalili su njen francuski, zanimali J za l~rneval, fudbal i muziku njene zemlje. Obrazovani, ljubazni, simpa' zainteresovani. Kada su izasli, on rece kako je nameravao da ode a klub to noci kc ;, 164.. LEDANAEST MINUTA hteo da provede sa njom. Zamolila je da to ne cine, imJala je slobodnu noc, ~osma- htela je da ga pozove na veceru. Saobracaj je zadrza neko vreme, koje joj je izgledalo kao vecnost, sve dok Kurdi nisu zavrsili demonstracije, i dok automobili nisu poceli ponovo da saobracaju. Ali sada je ponovo bila vlasnica svoga vremena, i sve drugo nije bilo vazno. Stigla je bas a vreme zatvaranja biblioteke. Ova zena nije imala prijateljicu? Nakon sto je citav svoj zivot provela na istom mestu, sretala razlicite ljude tokom dana, da li je moguce da nije imala nikoga sa kim je mogla da razgovara? Zasto ne prica o necem drugom? Mislite li da je to normalno? Zaljubljene zene beze od svojih princeva na belom konju? Ljudi sanjaju o imanjima umesto da sanjaju o ljubavi? Muskarci i zene prodaju svoje vreme a ne mogu da ga otkupe nazad? Vidite, sve se to desava; tako da nije bitno sta ja mislim, uvek je sve normalno. Sve ono sto je protivno prirodi, protivno nasim najintimnijim zeljama, sve je to normalno a nasim ocima a greh a ocima Boga. Trazimo nas pakao, potrebni su nam milenijumi da ga j izgradimo i, posle mnogo truda, najzad mozemo da zivimo na najgori moguci nacin. Zvala se Hajdi, bila je udata trideset godina i nikada - nikada! Mozda je bolje ziveti a ne 165 ~AULO KOELJO znanju, misled da je odan muz, stan s pogledom na jezero, troje dec sluzbenicki posao nesto o cemu svaka zena mote samo da sanja. Sada, lc ste dosli ovde, i otkako sam procitala prvu knjigu, zabrinuta sam zbog or u sta sam pretvorila svoj zivot. Da li su svi ljudi takvi? Ali klitoris, kako je moguce da moj muz nikada nije obratio paznj to? Mislio je da orgazam mote biti samo vaginalni i bilo mi je uzasno tc da se pretvaram da osecam ono sto je on od mene ocekivao. Naravno, i ja imala zadovoljstvo, ali drugacije. Samo onda kada je dodirivanja bilo na njem delu... Tamo je - i pokaza na knjigu koja je lc na stolu, ciji naslov Marija nije uspevala da vidi. Ali, muskarci misle da jc u penetraciji. Da li mate sta je tacka G? Kakav apsurd kao sto je klitoris bio otkrice onog Italijana, tako je i tacka G otkrice n veka! Uskoro ce o njoj govoriti na naslovnim stranama novina i niko moci da to ignorise! Shvatate li a kakvom revolucionarnom vremenu zivi Marija pogleda na sat, i Hajdi shvati da treba da govori brio, da nau mladu zenu koja pred njom stoji da zene imaju sva prava da budu srecne tvarene, tako sto ce buduce generacije moci da uzivaju a svim fantasticnim naucnim otkricima. Da se vratimo na pocetak, ono sto nam je uvek i zadovoljstva: klitoris i tacka G! Malo zena je uspelo da ima zadovoljav; seksualne odnose, tako da, ako imate teskoca da postignete radost 166 ~, GEDANAEST MINUTA e, i zasluzujete, predlozicu Vam nesto: promenite polozaj. N'Veka Vas verenik lezi, ~ko a Vi budite gore: Vas klitoris ce jace udarati a njegovo telo i Vi cete, a ne on, ~ga postici stimulans koji zasluzujete! Marija se a meduvremeu pravila da ne obraca paznju na razgovor. Nije imala nikakav seksualni problem, sve je bilo pitanje anatomije! Imala je zelju da poljubi zenu, kada joj je ogroman, dzinovski teret sisao sa srca. Kako je dobro sto je to shvatila dok je jos mlada! Kakav divan dan je dams zivela! ONI bi trebalo da su muskarci. Posto je razgovor postao intiman, na Marija se ohrabri da upita: ;ko - Jeste li ikada prevarili muza? Oci su izrazavale nesto sto je licilo na or- skrivenu vatru, koza joj se zacrvenela, ne zna da li od besa ili stida. Posle odredenog vremena, borba izmedu odluke da li da kaze ili da laze bese zavrsena. Bilo je dovoljno da promeni temu razgovora. On postaje tvrd, da li ste to znali? Mozda nije dovoljno obratila paznju na to. Uprkos tome, odluci da nastavi: ne- - Izgleda da, ako prstom dodirnete oko njega, zadovoljstvo moze biti cak i vece. Muskarci koji postuju zenino telo prvo dodirnu vrh. Pored toga, ponekad je potreban i iskren razgovor, prema knjizi to? ~s- Jos jednom je Hajdi izbegla odgovor, rekavsi da su to bila druga vremeim na. Sada je bila zainteresovanija da podeli svoja intelektualna iskustva. Zena kao da nije cula. Moram da mislim na druge stvari. Vracam se a svoju zemlju, i htela sam da Vam zahvalim sto st~ uvek prema meni odnosili s postovanjem i razumevanjem. Rukovale su se i pozelele jedna drugoj sve najbolje. Hajdi je sacekala da devojka izade, pre nego sto je izgubila kontro udarila rukom o sto. Zasto nije iskoristila trenutak da podeli sa njom of sto bi, kako su se dogacfaji odvijali, umrlo s njom? Kada je devojka vec in hrabrosti da je upita da li je nekada prevarila muza, zasto nije odgovorila, s kada je otkrivala neki novi suet, a kome su zene definitivno prihv~ cinjenicu da je vrlo tesko doziveti vaginalni orgazam? Dobro, to i nije tako vazno. Zivot nije samo seks. Nije to bila najvaznija stvar na svetu, ali je i to kako bila vazna. Osm oko sebe: veliki broj medu hiljadama tih knjiga koje su je okruzivale govt su o ljubavi. Mozda se niko za to nije posebno interesovao. Zasto, a slw muskarca, on nastavlja da istrazuje novotarije - a jos uvek je bio lova kamenog doba koji je prati svoj instinkt obnavljaca ljudskog roda. A ze Prema njenom iskustvu, zelja da se dozivi jedan dobar orgazam sa mu: gubila se vet prvih godina braka; kasnije se i ucestalost smanjuje, i nije zena ne govori o tome, jer midi da se to desava samo njoj. I lazu, pretva se da vise ne mogu da izdrze zudnju svog muza, koji trazi da vode ljubav s~ noci. I, lazuci, cinile su da se ostale zene zabrinu. Trebalo je da bude otvorenija sa malom Brazilkom koja joj je izgle kao nevina devojka, po godinama je mogla da joj bude cerka i jos L nemocna da razume suet. ~ ~, GEDANAEST MINUTA reprodukovati to misterioznu ljudsku rasu, i zaboraviti na orgazam, klitoris, tacku G otkrivenu tek a XX veku. Biti dobra supruga, dobra majka, brimsti o tome da nista ne nedostaje a kuci, masturbirati krijuci se s vremena na vreme, misled na muskarca koji je prosao pored nje na ulici i pogledao je ieljno. Ocuvati privid - zasto je suet toliko brinuo o prividima? I Te stvari umiru s nama, pomisli. Njen muz je oduvek bio covek njenog zivota, iako je seks bio daleka proslost. Bio je sjajan saputnik, castan, velikodusan, prijatne naravi, borio se da izdrzava porodicu i pokusavao je da usreci svakog o kome je brinuo. Idealan muskarac, o kome s~e zene sanjaju, i upravo zbog toga se osecala tako lose kada je jednog dana pozelela da bude s drugim. Setila se kako ga je srela. Vracala se iz gradica Davosa, a planinama, kada je snezna lavina na nekoliko sati prekinula zeleznicki saobracaj. Telefonirala ~; je, zamolila ih da ne brims, kupila nekoliko casopisa i pripremila se za dugo cekanje na stanici. Tada je videla muskarca pored nje, s ruksakom i vrecom za spavanje. Imao je sedu kosu, kozu opaljenu suncem, i bio je jedini koji nije izgledao zabrinut zbog kasnjenja; upravo suprotno, smesio se i gledao oko sebe, ocekujuci da naide na nekoga sa kim bi mogao da razgovara. Hajdi otvori jedan od casopisa ali - ah, tajnoviti zivot! Pre nego sto je uspela - uctivo - da kaze kako je zaista htela da procita vrlo znacajan clanak, poceo je da prica. Rekao joj je da je pisac, vracao se sa sastanka a gradu, a zbog ovog kasnjenja voza ce izgubiti let za svoju zemlju. Kada stignu a Zenevu, da li bi mogla da mu pomogne da nade hotel? Hajdi ga je posmatrala: kako je moguce da neko bude tako dobro raspolozen nakon sto je izgubio let i mora da ostane na nekoj neudobnoj zeleznickoj stanici dok se problem ne resi? Ali covek je poceo da govori, kao da su stari prijatelji. Pricao joj je o svojim putovanjima, o misteriji knjizevnog stvaranja i, na njeno cudo i uzas, o svim ienama koje je voleo i susreo tokom svog zivota. Hajdi je samo klimala glavom, a on je nastavljao. S vremena na vreme, izvinio bi se sto toliko prica, i molio ju je da ona kaze nesto o sebi, ali sue sto je imala da kaze bilo je: Ja sam jedna obicna osoba, nista posebno. Najednom shvati da zeli da voz ne stigne nikada, razgovor je bio tako zanimljiv, otkrivala je stvari koje su a njen zivot ulazile samo preko romana. Prezivljavala je tada tezak period a svom braku, muz je tr - upita ga iznenadena, mada odgovor ni imao nikakvo znacenje, ali joj je bilo potrebno vremena da povrati dah. I E sam siguran da je to ono sto si zelela, da si me cekala, jer i najjaca odlucnos volja ovog sveta ne moze spreciti da Ijubav izmeni pravila igre a jednoj seku di. Nista nas ne kosta da budemo romanticni kao a filmovima, zar ne? Nije znala, ali cena je sada bila nesto sto ju je najmanje zanimalo - ca. Nisu bas bile neke preporuke. S dru strane, imala je novae da kupi imanje, mladost pred sobom, veliko zivot iskustvo, veliku nezavisnost duse. Ali, kako je sudbina uvek birala umesto n pomisli da bi jos jednom mogla da reskira. Moja mladost poklopila se s vremenom neogranicene slobode a toj sferi, sa znacajnim otkricima i mnogim preterivanjima, za kojim je usledio ~e. ~,a~»-zi~, ~a1i'i represW o period,kao neizbezna cena koju je tre ~rvi balo platiti za sva preterivanja koja su zaista ostavila za sobom i poneku tesku am posledicu. ~im U decenijama krajnosti a to mislim na sedamdesete godine pisac Irving Rio Valas napisao je knjigu o americkoj cenzuri, koristeci se pravnickim smicalist i cama koje su pretile da sprece objavljivanje jednog teksta o seksu pod. U Valasovom romanu knjiga koja je bila povod raspravi o cenzuri samo tk i je uzgred pomenuta, a terra seksualnosti retko se pojavljuje. Pitao sam se sta od- bi trebalo da sadrzi jedna takva zabranjena knjiga; mozda bih mogao da vao pokusam da je napisem? Jedino sto sam od nje, njega zadrzao bio je naslov, iako sam resin da ga promenim, odnosno da produzim vreme na jedanaest minuta i pristup seksualnosti sa jednog se ozbiljnog aspekta - stn su, uostalom, vec mnogi drugi pisci sebi postavljali rica kao cilj. Godine 1997, posle jedne konferencije a Mantovi Italija , nasao sam u hotelu a kome sam odseo rukopis ostavljen na recepciji. Rukopise ne citam, ali ovaj sam procitao. Bila je to istinita prica jedne brazilske prostitutke o njenim brakovima, problemima sa zakonom, avanturama. Dvehiljadite godine, na prolasku kroz Cirih, potrazio sam to prostitutku - koja se predstavlja kao Sonja - i rekao joj da mi se njen tekst dcapao. Preporucio sam joj da ga posalje mom brazilskom izdavacu, ali on je odbio da ga objavi. Sonja, koja je a to vreme boravila a Italiji, sela je na voz i dosla a Cirih da se sretne txs sa mnom. Nisam znao da je svoje koleginice unapred obavestila o nasoj posed i, n. U to vreme vec sam odlucio da pisem o seksu, ali jos nisam izabrao n mesto dogadanja ni glavnu licnost; razmisljao sam da se pozabavin ' uobicajenim traganjem za duhovnom komponentom, ali sam iz to poset~ Langstrasse izvukao pouku: da bi se pisalo o sakralnoj strani neke pojave neophodno je najpre upoznati njenu profanu stranu. Tako se desilo da su se, na jednoj mojc 'i knjizevnoj veceri a Zenevi, pojavile i mnoge prostitutke, nosed moje knjig~ na potpis. Jedna od njih mi je narocito pala a oci i ja sam je pozvao - zajedm sa mojom prijateljicom i agentom,